HR - Ljudski Resursi - Crna Gora

Nezaposlenost raste, do posla se teže dolazi

Globalna ekonomska kriza zaustavila je dugogodišnja pozitivna kretanja na tržištu rada Crne Gore.

Njene posljedice ispoljile su se skoro godinu dana kasnije u odnosu na bankarski i privredni sektor. Smanjena je tražnja za radnom snagom, manji je obim zapošljavanja, smanjen broj angažovanja stranih radnika, a u ponudi povećala se nezaposlenost visokoškolaca.

Iako nije bilo masovnih otpuštanja radnika, nezaposlenost raste i dostigla je cifru od 32.000, stopa iznosi 12,13 odsto. Tome su doprinijeli opadanje privredne aktivnosti, završetak turističke sezone, proglašavanje viška zaposlenih u KAP-u, Rudnicima boksita, Mljekari Podgorica, Pobjedi. Ove godine na evidenciju nezaposlenih doći će prekobrojni iz lokalnih samouprava.

Periodične promjene

Ipak, kretanje nezaposlenosti posljednjih nekoliko godina ima cikličan karakter, pa je očekivati da će slično biti i u 2011. Početkom godine dolazi do blagog rasta nezaposlenosti koja je izražena do kraja aprila. Od maja ona opada zbog angažovanja radnika na sezonskim poslovima, a ponovo raste od septembra.

- Polazeći od dešavanja na tržištu rada u 2010, procjene makroekonomskih kretanja, stopa registrovane nezaposlenosti može rasti u polovini 2011, u trećem kvartalu može biti niža, a u četvrtom će se vratiti na polugodišnji nivo - za Pobjedu ocjenjuje direktor Zavoda za zapošljavanje Zoran Jelić.

Projekcije MMF i Svjetske banke su da će privredni rast u Crnoj Gori iznositi oko 2,5 odsto, što će uticati na povećanje privredne aktivnosti i veće zapošljavanje.

- Mala i srednja preduzeća otvaraju nova radna mjesta i direktno utiču na stanje na tržištu rada. Za očekivati je u 2011. da se ostvari planirana stopa nezaposlenosti od 11,4 odsto, koliko je i projektovano ekonomskim i fiskalnim programom za Crnu Goru za period 2009-2012. godine - predviđa Jelić.

Izazovi tržišta

Činjenica da je broj zaposlenih sa evidencije Zavoda približan broju zaposlenih stranaca (19.000) govori o tome da je strukturna neusklađenost ponude i tražnje i dalje izražena. Intenzitet sezonske tražnje u špicu sezone ne može se zadovoljiti raspoloživom ponudom domaće radne snage, bez zapošljavanja stranaca. Izazovi za Zavod su veliko učešće teže zaposlivih i porast nezaposlenosti mladih visokoobrazovanih.

U 2010. oglašeno je oko 38.000 slobodnih radnih mjesta, što je u poređenju sa 2009. manje za 19,3 odsto. Poslodavci rađe zapošljavaju nekvalifikovanu i polukvalifikovanu malo plaćenu radnu snagu, u 38,74 odsto slučajeva. Dominira rad na određeno, skoro 60 odsto kako bi se poslodavci lakše i jeftinije oslobađali nepotrebnih radnika.

Šarolika ponuda

Do promjene je došlo i na strani ponude. U odnosu na pretkrizni period znatno je smanjen broj onih sa niskim kvalifikacijama, a učešće mladih fakultetski obrazovanih povećano je sa 14,5 odsto u 2009. na 18,9 odsto u 2010. Među novoprijavljenim nezaposlenim najviše ih je u starosnoj dobi između 18 i 25 godina (30,2 odsto). Bez posla je i dalje najviše radnika u sjevernim opštinama. Prema podacima Zavoda, nezaposlenost je minule godine najviše porasla u centralnom dijelu države 16,5 odsto, primorskom 2,4 odsto, a na sjeveru jedan odsto.

Iako je tražnja za radnom snagom posljednjih nekoliko godina išla silaznom putanjom, Jelić očekuje u 2011. normalizaciju na tržištu rada.

- Zavod će mjerama aktivne politike nastojati da uposli što više domaćih radnika, posebno u sezoni i da kod poslodavaca izdejstvuje što povoljnije uslove njihovog zapošljavanja - naglašava Jelić.

Zapošljavanje u trgovini na veliko i malo, opravci vozila i predmeta

Jelić naglašava da je najviše zapošljavanja na poslovima u trgovini na veliko i malo, opravci motornih vozila i predmeta za domaćinstvo (26,46 odsto) i ugostiteljstvu i turizmu (14,9 odsto).

Na sezonskim poslovima lani je radilo 6.500 osoba sa evidencije nezaposlenih, skoro za trećinu iznad plana. Veće angažovanje domicilne radne snage uslovilo je da poslodavci zaposle manje stranih radnika za 18 odsto u odnosu na 2009.